Osnovna Škola "Učitelj Tasa", Niš

Home Школа О школи Škola nekada
Škola nekada PDF Štampa El. pošta
Niška prosveta začeta je u školi "Učitelj Tasa", pre svega likom i delom Atanasija Tase Petrovića, prvog srpskog učitelja, čije ime škola sa ponosom nosi. Prva škola u Nišu ponikla je na prostoru današnje škole i školskog dvorišta i sa uspehom skoro dva veka neguje školsku tradiciju.
Bilo nekada davno...

Početkom XIX veka elementrana pismenost sticala se posredstvom crkve kroz nastavu crkveno-manastirskog tipa i to kao rad sa pojedincima i manjim grupama. U Nišu skoro da nije postojao organizovani školski sistem. Sveštenici su u svojim kućama opismenjavali decu spremajući ih za sveštenički poziv. Nastavu su izvodili na slaveno-srpskom jeziku a izučavao se i crkveno-slovenski jezik. Organizovano su delovale jedino grčke škole u koje su imućniji građani upisivali svoju decu. Po svedočenju Atanasija Petrovića: " Do 1830. godine nije bilo nikakvih škola u Nišu ni u okolini. Po pričanju starih ljudi tada behu jedino pismeni školovani ljudi popovi i kaluđeri".

 

Muška narodna škola 1863

 

Prva školska zgrada podignuta je 1830.godine u blizini stare crkve sv. Arhangela, u dvorištu škole "Učitelj Tasa". Soba je bila popločana ciglama, a u celoj sobi bio je samo jedan drveni sto sa tri stolice tronoške na kojima su sedeli popovi kao učitelji. Prozori su bili oblepljeni hartijom. U školi nije bilo klupa, već su sama deca donosila od kuće ponešto na čemu su sedela ili su sedela na podu.
Prva svetovna škola otvorena je zauzimanjem niških trgovaca i zanatlija kod Kneza Miloša da im omugući školu na srpskom jeziku. Knez Miloš poslao je 1830. u Niš svog pisara, učitelja Spiridona Jovanovića, rodom iz Čakova. Svestrano obrazovani Spiridon Jovanović organizovao je u privatnoj kući savremeniju školu sa svetovnim sadržajem i predmetima kojih nije bilo u prethodnom periodu, po ugledu na škole u Kneževini. Takav način rada nije odgovarao konzervativnom delu sveštenstva zbog čega je Spiridonov rad nadgledan od samog vladike Gligorija, a sam Spiridon u dva navrata proteran iz Niša. Pošto se broj đaka stalno povećavao Spiridon Jovanović je u dogovoru sa mitropolitom i školskom opštinom 1841. proizveo u učitelja svog najtalentovanijeg đaka Atanasija Tasu Petrovića. Učitelj Tasa imao je svega 17 godina kada se prihvatio ove službe. Osnivanjem školskog fonda 1840. godine stvoreni su uslovi za izgradnju "nove prostrane jednospratne školske zgrade sa četiri odeljenja" koja je podignuta 1843. godine na mestu stare i trošne školske zgrade.

 

Stari školski dokument


Veštom diplomatijom Atanasije Petrović uspeo je da ostvari saradnju sa turskim vlastima i postavi temelje niškog osnovnog školstva. Nastavni program relizovan je u četiri razreda. Izučavao se katihizis, srpska gramatika, istorija, zemljopis sa upotrebom mapa, račun, pisanje obligacija i opšta znanja iz prirodnih nauka.

 

Anastasija - Nasta Dimitrijević, učiteljica mešovite niške škole

Spiridon Jovanović je u učiteljski poziv uveo i Anastasiju - Nastu Dimitrijević, rodom iz Prizrena, koja je osim muške, organizovano opismenjavala i žensku decu. Ona će biti prva učiteljica mešovite ženske i muške škole koja se u Nišu otvara već 1845. god. takođe na prostoru kod Saborne crkve. Posle smrti Spiridona Jovanovića 1855, Učitelj Tasa postaje glavni učitelj. Zbog zaoštravanja odnosa između Turske i Kneževine Srbije nastaju teška vremena za niško školstvo. Bugarski uticaj Turci potpomažu ne bi li ugušili težnje Nišlija za oslobođenjem uz pomoć Srbije. Obnavlja se naredba da se ne smeju dovoditi za učitelje ljudi iz Srbije. Malobrojni preostali učitelji ostali su bez plate i uddžbenika. Rad u opštinskoj školskoj zgradi sveo se na dva učitelja.

Dokument


Knjige iz Srbije teško su prelazile granicu ali je bugarskih knjiga bilo u izobilju. Atanasije - Tasa Petrović prinuđen da nastavu oraganizuje sa velikim brojem učenika primenjuje "uzajmnočitelni" (interaktivni) metod rada u kome su jedan deo dužnosti učitelja obavljali stariji učenici. U nedostatku pribora za pisanje, mnoge škole u porobljenim krajevima služile su se vlažnim peskom. Znanja su sporije prenošena i razvoj niških škola zaostajao je u odnosu na škole u Kneževini Srbiji. Istinski prosvetarski duh Učitelja Tase ni u ovakvim prilikama ne odustaje od svog plemenitog poziva: 1858. godine priređuje udžbenik - čitanku Presad mudrosši ili Sobranie iroučišelni filosofičeski misli i nauka o vasiišanju dece i novobračnih, štamapan u Beogradu u 2000 primeraka.

Diploma


Stojan Novaković dao je kratak prikaz ove knjige: "Njeno značenje je što je ona svećica koju je skromni njen izdavalac pripalio na svetlost tadašnjih većih, svetlijih središta s namerom jedva znanom a više instinktivno, da tom svećicom dobavi i pruži više videla u unutrašnjost balkanskih zemalja, onda još veoma željnih svake svetlosti...". Presad mudrosti u nastavi je služio kao čitanka. Iako nije bio originalno delo, Presad mudrosti je prva štampana knjiga jednog Nišlije. Glavni deo knjige činile su izreke velikih mislilaca poput Sokrata, Platona, Pitagore. Poruke, pažlljivo birane veštom rukom dobrog vaspitača Učitelja Tase, kritikuju lenjost, licemerje, brzopletost, uobraženost, gramzivost i malodušnost a podstiču humanost, drugarstvo, rad i lepo vaspitanje. Drugi deo knjige nosi naslov Dužnosti roditelja o vaspitanju dece i u njemu se naglašava značaj roditeljskog vaspitanja. Roditelj je dužan da "budno motri" na razvoj deteta i neprekidno sa njim održava duhovni kontakt. Treći odeljak Presada mudrosti sadrži savete roditelja mladim supružnicima. Na kraju knjige su imena 491 pretplatnika poređanih po društvenoj hijerarhiji.

Učitelj Spiridon Jovanović


Presad mudrosti kao udžbenik imao je isceliteljsko dejstvo za nišku školu i doprineo je njenom učvršćivanju i opstajanju u najtežim vremenima. Uddžbenik je edukovao nekoliko generacija učenika u Nišu i okolini, sve dok se nisu izmenile prilike po srpsku školu. Školska zgrada podignuta 1843. godine izgorela je do temelja 1861. godine u podmetnutom požaru. Postoji pretpostavka da su Turci zapalili školu kako bi zaustavili politički rad i slobodarske ideje naprednih učitelja. Grad je ostao bez škole i nastava se pod veoma teškim okolnostima izvodila po hanovima. Spremnost građana da sopstvenim sredstvima izgrade novu školsku zgradu podržale su turske vlasti kako bi ispunile potpisane međunarodne ugovore o poboljšanju položaja hrišćanskog stanovništa pod turskim vazalstvom. 1863/64. godine podignuta je nova školska zgrada na dva sprata sa 8 učionica, zbornicom i salom za svečane prilike. Škola je nazvana "Muška narodna škola", da bi se nakon otvaranja drugih škola njen naziv 1895. godine izmenio u "Narodna škola kod Saborne crkve". Ovo ime škola nosi sve do 1934/35. godine kada se gradi današnja školska zgrada sa imenom " Državna narodna škola Sveti Sava". 1950/51. godine škola ponovo menja ime i postaje "Četvrta osmoljetka" , da bi 1954. godine ponela ime prvog niškog učitelja kao Osnovna škola "Učitelj Tasa".
Kroz istoriju škola "Učitelj Tasa" neprekidno je osvajala, obeležavala, preuzimala i promovisala najnaprednije ideje i pokrete. Bila je prva škola (1830), prva čitaonica (1845), prva skupštinska zgrada u oslobođenoj Kneževini Srbije (1878, 1879), prvo zabavište (1934) i uvek prva po znanju i kadru koji se za znanje zalagao.


Mrak neznanja nad kojim vladaše
Taj u tami ko bolan ležaše.
Čuj rode, i znaj, na nauke sina daj!


Atanasije - Tasa Petrović